JUTARNJA SKICA Tri genija i magla

Jutro nad Sanom.

Maglom presvučen grad.

U gradski lokal tačno u 8 sati sjedaju  tri   inspektora.

Tako je svako jutro, ovdje im počinje “služba”.

Uvijek nepovratno isti.

Ima  nečeg neizbježnog  a  lošeg u  tome- činjenici  da ih neko (ne)kontrolirano pušta u maglu pustog grada.

Nije to  fino.

Mogu nastradati.

Može ih neko oteti, pa šta će Država onda.

Ali, to je  taj napadni šarm provincijske državne službe , bizarna  privlačnost “posla bez motike” i egzibicionizam palanačkog duha  sa državnom platom koju  suportira balkanska  uzrečica  “ne možeš me toliko malo platiti, koliko ja malo mogu raditi”.

Kao  tihi uzaludni protest  što  im je takav  opis poslova, pa ih tretiraju kao tovarne konje, terence, koji deru obuću i kisnu , dok ostatak državne”ergele”  ušuškan u  naslonjačima i uspavan prevrelim radijatorima uz instragrame i fejsbuke čeka kad će fajront.

Grad nikada neće saznati  koliko se korozije uhvatilo na  papirima  koje  duže u svojim kancelarijama, makar se  hrđa uglavnom “ložila” na metal.

Kafica, novine, red priče,cigareta i pikavaca, red zijevanja, red trača i loših olinjalih  viceva.

Pa opet ispočetka, nešto slično kao u  kasablijskim pričama Zije Dizdarevića gdje akteri u  patogenom dimu čibuka malo-malo , iritantno , skoro horski  ponavljaju  floskulu “jah”.

Tri genija  imitacije državnih službenika  “na poslu”  potom  će krenuti  u maglu  pustog grada.

Devet  je sati, nekad  se znalo i duže “odlijepiti”.

Još dva tri đira  po čaršiji pa će pauza.

Jah.