PRIRUČNA PSIHOANALIZA Čega se sve boji asim kamber , dvodecenijski glodar budžetskih para

Zahvaljujući   pisanoj sekreciji  asima kambera koju u nepravilnim  razmacima  izbacuje  iz  svog  duševnog aparata,  u potpunosti znamo  šta ga najviše plaši i u kakvom  ludilu  živi.

Svojim  antologijski zagađenim i  loše prikrivenim histeričnim rječnikom kamber nam  otkriva   zbog  kojih  tema  i događaja su njegovi  nervi  poliveni  kerozinom i zbog  čega  nema  sna.

Tako  je proteklih godina nakon hapšenja Đevada Muslimovića   i  njegove rečenice  iz presretnutih  razgovora   “Nosim pare Asimu u stranku” od 11. juna 2014.godine vršio   naprosto bolesne  i vulgarne napade  na Tužilaštvo USK, policijskog komesara Muju Koričića,  glavnu tužiteljicu  Fadilu  Amidžić, sutkinju  Jasminku Karabegović, pojedine istražitelje i svjedoke , objavljivao  transkripte   presretnutih snimaka SIPA-e kako bi spašavao »svoju guzicu«. 

Da  se razumijemo, nije on spašavao  Đelu, nego  sebe od Đele, jer  bivši   direktor »Šuma«, potpuno uništen  slušajući godinama kamberove  instrukcije,   najbolje  zna kome duguje svoj  životni krah.

Iz tog perioda je  prijava protiv njega  Tužilaštvu  BiH  zbog ometanja rada suda od strane  tadašnje sutkinje Jasminke Karabegović, građanska  tužba  glavne tužiteljice  Fadile Amidžić za  klevetu  o  prvoj  ličnosti Tužilaštva.

Primijetili su  svi od  »Mašrika do Magreba« i od  Porta  do Vladivostoka –  asim kamber  nastoji diskvalificirati  ljude intimnim i drugim privatnim detaljima- upravo tamo gdje je on najtanji. Kada  bi se htjelo pasti  toliko nisko onda  bi priča o njemu krenula  iz dalekih  50-tih i 60 godina, zna Sanski Most o tome sve,ali dostojanstveno šuti, išla   bi  u njegove »mlade«  zagrebačke godine ( ovdje je dovoljno samo na Googleu ukucati »Anka Krizmanić-Wikipedija« iščitati sve o  tragičnom kraju bolesne  91.godišnje  hrvatske akademske slikarice i u fusnotama obratiti pažnju zašto  tadašnja  zagrebačka i jugoslovenska štampa pominje upravo  asima kambera) i  da ne širimo deltu  močvarne  priče  o   njemu,  o  zagrebačkoj »logistici«,  ustašlucima i nestašlucima, infiltraciji  među  patriote koji su  krenuli u Bosnu da brane državu, a on ostao  »na zadatku«   u  Agramu.  

Kamber se strahovito  plaši  prijave  MUP USK   iz  decembra 2018.godine   Tužilaštvu BiH  za izbornu krađu i  druge nezakonite radnje vezane  za izbore  2018.godine  za šta ga sumnjiče svjedoci  uz brojne dokaze.

Radi se o vrlo ozbiljnim sumnjama i vrlo ozbiljnim i serioznim dokazima.

Da nije tako, zašto bi  o tome kamber  pisao u svojim kupusarskim kolumnama i branio  se od nečega što  »ne postoji«.

       

Napisaće Bojovnik kako  »tobože  postoje prijave, dokazi, svjedočenja«, pa će  panično  složiti  rečenicu  o sebi  »takav je slučaj  i sa mnom vezano za predmet tobožnjih izbornih krađa…koji opet  tobože  vodi  državno tužilaštvo«.

Na njegovu  žalost,  predmet  protiv  njega  u Tužilaštvu  postoji, ali  nije građanski red  da otkrivamo  detalje, jer  će  se on u svom  opsesivnom strahu da će biti hapšen i zatvaran  već  potruditi  u tom pravcu,  kao  što se  godinama  bavi  »neutralizacijama«.

Tako ćemo nazvati u  radnoj verziji   njegove  besramne  pokušaje, prije nego  što  objavimo spektakularne  detalje    kako  se  spašavao uz  pomoć  jataka i drugih  likova koje ćemo za sada sakriti, znamo i zašto.

Zašto bismo objavljivali kako  su uklanjani ZR obrasci i kako  i gdje su paljeni glasački listići, npr.?! Neka  to utvrde  organi države.

Krađe glasova su sine qua non opstanka na vlasti.

Svoje  skribomansko  bjesnilo kamber  skriva    samoohrabrivanjem, kao što  bolesnik  u metastazama  do  posljednjeg  trenutka  vjeruje  kako smrt  neće uzeti baš njega.

Lijepo je  osjećati njegove  patološke strahove koji su uznapredovali i  otkrivaju  se u svakom napisanom slovu ovog  dvodecenijskog »glodara« budžetskih  para.

Obnovimo malo  lekciju o  ovom kukavici  koji  cijeli  život  bježi ostavljajući  druge na cjedilu, čuvajući svoj  gluteus i karlicu.

On je epski primjer bošnjačkog  »brankovića«  koji umišlja   da  to  Sanjani i Krajišnici  ne znaju.

Tako je u februaru 2014. godine sa pancirom na prsima   pobjegao od demonstranata i ostavio  na cjedilu bratovu porodicu koja je u tom trenutku  napadnuta upravo zbog njega.

Pobjegao je neznano kud i kad  su u junu  2014. hapšeni  Đevad Muslimović  i ostali, jer u  svom  muljevitom političkom  biću   i  odsustvu  empatije, vidi  samo  prostu, prostačku želju  da  sačuva  isključivo  sebe i nikoga više .

Pobjegao  je  i prošle godine u maju  ostavljajući sina i suprugu na cjedilu  kada  je vršen pretres  njegovog stana od strane  kantonalne policije, jer  je  objavljivao  pomenute transkripte SIPA-e  koji  tada još uvijek nisu  bili prezentirani   u sudskom krivičnom postupku protiv Đevada Muslimovića.

Zamislite  »dostojanstvo«    čovjeka  koji ostavi  suprugu i sina  da ih policija privodi zbog njega, a on  bježi kao  sinja  kukavica  za Banju Luku  i poslije  se  »filozofski« pravda kao  što  se licemjerno  pravdao i za sve svoje bjegove  odranije.

asim  kamber  mjesecima  bježi i krije se od svojih  sugrađana.

Zašto  bježi    tako »pošten« i »fin«  čovjek !?

Zahvaljujući  svom »minulom radu« u vrzino kolo  skrivanja  u sopstvenom gradu asim kamber uvukao  je i sina koji  baštini   očeve  ideje i uvjerljivo ga oponaša. Degutantni primjer je krađa  struje  za  displej u centru grada. Zašto  plaćati kad  “država  časti”.

Mnogo  je strahova  koji  kruže psihom asima kambera.

Zajeban je to  život, ako se to uopće  može nazvati  životom.

Kako  se to  prigotovilo da je  postao  »progonjena zvjerka«  neko ko je  »tako fin i neće u  zijan«!?

Čini se da je  on  ogledni primjer za proučavanje  fiziologije  straha kod čovjeka  koji u svemu  vidi  opasnost  za sebe,a  lijek pronalazi u bježaniji. Nauka kaže kako u mozgu  “živi”  amigdala centar za strah koji proizvodi stresove  u  tijelu. Luče se hormoni stresa kortizol, adrenalin i noradrenalin  koji  tijelo  pripremaju za    dvije situacije – borba ili bijeg ( fight or  flight). Amigdala  asima kambera  njega uvijek “nagovori” na bijeg.

Dr. Lissa Rankin, liječnica i književnica   i osnivačica  Instituta cjelovitog zdravlja, objašnjava   da amigdala  surađuje  sa  dijelom mozga koji se zove talamus a koji prima informacije, zatim sa  hipokampusom, koji pamti, te  sa  cerebralnim korteksom, u kojem se odvija naše razmišljanje.

 

– Čak  i dugo  vremena  nakon nestanka stvarne prijetnje, sve što pokreće osjećaj straha, lančanom reakcijom stimulira navedene  dijelove mozga i čini zatvoreni krug-kaže  dr. Rankin.Napominje kako   strah sa kojim se nismo suočili oduzima životnu radost, pretvara  čovjeka u samozatočenika  i  postaje  ozbiljan faktor  rizika za srčani udar, dijabetes  ili  “okidač ” za  rak.

asimu  kamberu nije lako, a o tome  bi nam najbolje  ispričao lično on, kad bi u njemu  bila mrva hrabrosti i promili  dostojanstva.

Otuda treba razumjeti  njegov bijesni uličarski  stil  i vokabular  koga bi se ne bi  postidio jedino  Aleksandar Vučić- anamoonaj  predsednik  koji će  onima koji ga ne vole  poručiti »Sikter, bre, bando » .

Pisani  jezički ukrasi  asima kambera  neodoljivo  izazivaju gađenje i  situiraju  ovog pseudopolitičara u  Orwelov tor  u kome je  potpuno isključena pristojnost normalnog svijeta.