SATIRA Dragi Ibro, Adnane, gospodine iz SIPA-e, prate me…

Dragi Adnane i Ibro,  Mehmede i  gospodine iz SIPA-e,

Mene prate nepoznata vozila.

I danju i noću.

Danju, hajde-de, ali noću, to mi  donosi traumu i stvara paniku. Nemam sna, osjećam fizički i emocionalni stres, prekomjerno se znojim, o libidu da i ne pišem.

Skače  mi šećer na 20 , imam proljev, strah, nesigurnost i nemir.

Pišem  vam, ovo je  moj jedini odbrambeni refleks, znate kako  je nama kukavicama.

Čim nastane zajebana situacija mi odmah počnemo misliti nogama.

Vi ste iskusni u svom poslu, uspješni, dobrostojeći i to za kratko vrijeme, moji ljudi, prava adresa.

Vozim glavnom ulicom, pada noć,  iza mene  neki mercedes metalik.

I ne samo da vozi, nego me prati.

U njemu neki meni nepoznat čovjek.

Ispred  mene isto neko vozilo BMW,  vozač usporio,  ne mogu ga prepoznati sleđa, a nema oči na potiljku.

Vidim, uhvatili me  “u makaze”.

Odmah sam pišnuo u gaće, sjetio se onog  fajta na Trgu ljiljana i Muje.

Zamantalo mi se ko hodži kad na dženazi ostane bez koverte.

Kontam, neće valjda opet.

Pomislio sam, nije valjda  da haluciniram, a nemam iskustva sa  metafizičkim pojavama, naime, još nikada nisam umro, mada čovjek na sve pomisili.

Sreća u belaju, Moj Faris pustio jaku rasvjetu Prijedorskom, ima i kamera.

Nekako dođem  do rodne kuće i sačekam pet-deset minuta  u mrakači.

Preznojio se ko u koroni.

Sjednem u auto i  krenem glavnom ulicom, kad  opet isto, samo  druga auta.

Sleđa, Opel Insignija, spreda, Ford Mondeo.

Auta se kreću, znači u njima su neki ljudi.

Izbezumljen, dam gas,e “prešišam” “Forda”  ko da je Divelov valjak, smotam u Rudarsku i sa magistralne ulijevo zarolam u Muhiće, pa na most na Otokama.

Kod Tuke mrak u dvorištu, tišina, samo Zdena tiho huči ispod mostića, ali strah se uvuk'o u kosti .

Ko da čekam  Fredi Krugera iz ulice brestova.

Pozovem svoja dva akademska prijatelja, jedan je portir a drugi stručnjak za  roštilje da mi, kao i u svim ranijim prilikama pomognu.

Oni, doista,  dođu  i promijene mi  pelene.

Dragi moji,

Ova praćenja na ulici se ponavljaju iz dana u dan.

Kad god vozim retrovizor  mi neumoljivo prikazuje nepoznatog muškarca u nepoznatom vozilu.

To  ja više ne mogu izdržati.

Prema mojim vječito pouzdanim informacijama meni se priprema likvidacija  u jednom krajiškom gradu kome ne bih ovoga puta pominjao ime da se Cazinjani ne naljute.

A zna se ko se tamo bavi terorističkim aktivnostima…

Ja znam, a mislim, znate i  vi…

Kao legalista  želim  da me  moja policija i tužilaštvo  štite  u skladu sa Ustavom i zakonima, jer sam u ove institucije tokom svog vječitog i  fala Bogu, nikadprekinutog funkcionerskog staža mnogo uložio, posebno u kadrovskom ustrojavanju.

Podrazumijeva se da to nastojim činiti i dalje.

Time želim reći da osim ustavne postoji  i  vaša ljudska i moralna obaveza da me  čuvate i zaštitite.